Poštovana redakcijo,

Pišem vam kao penzioner koji je ceo radni vek pošteno radio i izdvajao za penziju, verujući da će starost doneti makar malo sigurnosti i dostojanstva. Nažalost, danas mnogi penzioneri u Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem.

Sa penzijama koje su često manje od troškova osnovne potrošačke korpe, veliki broj starijih ljudi mora da bira između lekova, hrane i plaćanja računa. Dok cene svakodnevno rastu, penzije ne prate stvarne troškove života. Posebno je teško samcima i bolesnim ljudima kojima gotovo cela penzija ode na terapije i komunalije.

Penzioneri nisu tražili luksuz, već pravo na dostojanstven život nakon decenija rada. Umesto toga, mnogi danas zavise od pomoći dece, komšija ili humanitarnih organizacija. To je tužna slika društva koje zaboravlja svoje najstarije građane.

Nadam se da će nadležni konačno ozbiljno shvatiti probleme penzionera i omogućiti da ljudi koji su gradili ovu zemlju mogu normalno da žive od svoje penzije.

S poštovanjem,

Zoran Petrović, penzioner

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.