Ovaj tekst pišem jedan sat posle podne u danu, koji svuda u svetu predstavlja najlepši izborni dan gde se birači opredeljuju za jednu od mnogih političkih opcija, svečanost gde se svuda u svetu izlazi veselo, radosno u duhu tolerancije i međusobnog uvažavanja.

Kažem u svetu, jer svet su za nas sve zemlje u okruženju, i Kosovo koje ne priznajemo, i Albanija, i ona je iznad nas.

Zašto smo mi najgori, odgovor je prost. Čitav državni mehanizam, od uprave, policije (ne)narodne, do najgorih sitnih kriminalaca koje materijalno podržavaju oni veći. Lopovi su privilegovana kasta i o njima umesto da ih zatvori, policija brine i vodi računa. Od neažuriranog i veštački napumpanog biračkog spiska.

U svih deset opština ima više upisanih birača nego stanovnika. Svi oni brane korupcionaški sistem i vlast jednog diktatora, koji je sve u ovoj zemlji rasprodao, i građane podelio na one privilegovane lojaliste koji mogu u ovim izbornim ciklusima svakom neistomišljeniku da polupaju glavu. Policija da idiotski ćuti i da se izbori održavaju kako oni vele: „u duhu tolerancije i u skladu sa demokratskim principima“…

Već od prvih jutarnjih sati batinani su studenti i razbijene glave u Boru, u Bajinoj Bašti i dalje, trend se nastavlja. Svi ti krimosi pokupljeni i pušteni iz ko zna kojih bajbokana, već dva meseca u svakoj opštini imali su pripreme za ovaj dan, 29. mart. Dan pucanja glava, izborno batinanje u mini ratnom okruženju.

Zato kažem, u Srbiji su izbori farsa, goloruki narod bori se protiv kompletne državne mašinerije u kojoj se zna ko šta radi. I tu izbori prestaju, a tamo gde nema izbora nastaju konflikti sa nesagledivim razmerama.

Ništa nepoznato u teoriji društvenih nauka, samo pitam se, zar moramo u svemu biti najgori

Ne možemo li jednom, makar jednom kulturno da rešavamo svoje političke suprotstavljene stavove. Ali, kultura ne stanuje u našoj kući, brani se diktator i lopovluk svim raspoloživim sredstvima, najprljavijim načinom, nedostupnim ni angažovanim evropskim posmatračima, koji ovako nešto nikada nisu ni slutili da postoji. A, postoji u jednoj zemlji na brdovitom Balkanu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.