Hladno je, sedim u toplom stanu, razgovaram sa prijateljem iz Majdanpeka. Svih ovih dana bili smo u kontaktu, jako me je pogodila situacija u Majdanpeku, od višednevne nestašice struje do sadašnje nestašice grejanja.

Mi, iz Donjeg Milanovca, Grgeči kako nas popularni Bufani, Majdanpečani nazivaju, gajimo simpatični animozitet još iz šezdesetih godina prošlog veka, kad su nam sa ekspanzijom Rudnika komunisti oduzeli opštinu, iako smo bili Srez, Nahija, sad nemamo ni mesnu zajednicu, formalno postoji, neformalno ne funkcioniše, oduzete joj sve ingerencije.

Preneo na sebe predsednik Opštine po ugledu na Aleksandra Vučića koji ga je ponovo postavio na tu funkciju sa mesta predsednika „žutih“, i tako omogućio da bude predsednik sa najdužim stažom. Više i od Vaneta i Lazarevića.

Ali, vratimo se mi razgovoru. Kaže mi on da oni u donjem delu Majdanpeka još nemaju grejanje, pukla toplana i šta ti ja znam. U stanu na desetom spratu pet stepeni, napolju od minus pet do minus deset. Od preko sedamdeset stanara više od pedeset je preko sedamdeset godina.

Koliko bolesnih, operisanih, onkoloških pacijenata, niko ne zna. Pisali svakom, niko se nije odazvao, ni pomenuti rekorder, predsednik Popović, ni Vučić u Beogradu (on je Popovića postavio), hladno im je…

Ali, Beograd suzama ne veruje. Jedino je Duda, potpredsednica jednom bila i ništa.

Strepe i od računa za struju, matori su, nemaju za lekove, ali za struju moraju, koliki će im računi biti. To bi trebalo opština da plati i Distribucija, Popović i Vučić, nek se dogovore. Ali, svesni su, nije njima prva zima bez grejanja, ali svaka je kao poslednja, reče mi on. Tad, zaćutasmo, šta da kažem, žao me je čoveka. I koliko je sada i bez struje i bez grejanja. Strašno, pomislih, i spustih slušalicu.

Ne birajte one koji vas lažu, poslednje je što rekoh, i izađoh na beogradski led.

Siniša Stojčić

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.