Svega osam meseci nakon što je Donald Tramp zamalo uništio NATO pretnjama o aneksiji Grenlanda – ne isključujući pri tom upotrebu sile – američki predsednik potpisao je sporazum kojim će Amerika dobiti svu kontrolu i vojni pristup koji su joj potrebni na danskoj teritoriji.

Ranije ove godine, evropski saveznici su bili toliko uzbunjeni zbog Trampove očigledne namere da preuzme ostrvo, kao i njegovih pretnji carinama od 25% na sve što mu se nađe na putu, da su počeli da razgovaraju o budućnosti Zapada bez Amerike. Prema “Politiku”, transatlantski odnos od tada nije bio isti.

Sporazu o bezbednosti Arktika i Severnog Atlantika, koji su u utorak u Ujedinjenim nacijama potpisali Tramp i premijeri Grenlanda i Danske, okončao je taj spor.

Foto: Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP / Tanjug/AP

+7

Galerija

Donald Tramp, Mete Frederiksen i Jens Frederik Nilsen na ceremoniji potpisivanja sporazuma o Grenlandu u UN u Njujorku 22. septembra

U uvodnom delu teksta potvrđuje se posvećenost potpisnika da poštuju međunarodno pravo, dansku teritoriju, obaveze prema NATO-u i prava Grenlanđana. Ostatak teksta se uglavnom fokusira na američki vojni i civilni pristup Grenlandu, kao i na planove za izgradnju američkih vojnih objekata na toj teritoriji, prenosi “Politiko”.

Sporazuma omogućava SAD da uspostave dve nove vojne baze, kao i širenje svemirske baze Pitufik, jedine aktivne na ostrvu sa oko 650 pripadnika vojnog i civilnog osoblja, prema “Njuzviku”.

• Jedna će biti u Narsarsuaku na jugu Grenlanda, bivša američka Blui Vest Van baza koja se zatvorila 1950-ih;
• Druga je Mestersvig na istočnoj obali, trenutno dom danske patrolne jedinice sa psećim zapregama Sirijus koja će se renovirati.

Foto: by Origami / Ringier Origami

+7

Galerija

Američke baze na Grenlandu, mapa

Prema sporazumu, američki avioni i brodovi dobijaju prava preleta, sletanja i podmorska prava na čitavom Grenlandu, uključujući teritorijalne vode, navodi Rojters. “Politiko” piše da će američka vojska imati “slobodan pristup” vazdušnim, kopnenim i pomorskim putevima na i oko Grenlanda između dve baze.

Sporazum ne precizira broj trupa niti vremenske rokove.

Prema “Politiku, sporazum takođe utvrđuje kako bi SAD mogle da uspostave na Grenlandu nove objekte za borbene dronove – “bespilotne vojne instalacije” - uz ubrzane procedure za dobijanje odobrenja od danskih i grenlandskih vlasti. Danska i Grenland će imati poslednju reč o tome gde bi takvi objekti trebalo da se izgrade, kao i da će uopšte da se grade, navodi list.

Foto: Sebastian Goll / Alamy / Profimedia / Profimedia

+7

Galerija

Američka vojska, vežba Kold respons, Norveška 17. marta

Sporazum izražava podršku snažnijem prisustvu NATO na Arktiku, a Danska se obavezuje da dodatno jačanje svog bezbednosnog prisustva u regionu.

• Ako ostrvo ikad postane nezavisno, Danska i Grenland moraju da obezbede da nova država ostane u NATO-u ili podnese zahtev za članstvo ako bude potrebno.
• Državama koje nisu članice NATO nije dozvoljeno da imaju stalno vojno prisustvo na Grenlandu, prenosi Rojters. U sporazumu se navodi da nijedna država koja nije u NATO ne može da otvori vojnu bazu na ostrvu niti da eksploatiše kritične minerale ili retke zemlje bez saglasnosti tri potpisnice.

Poštuje se pravo Grenlanda na samoopredeljenje. SAD moraju da postupaju na način kojim se poštuju grenlandsko društvo i način života na Grenlandu.

Sporazum se ne bavi američkim interesima ili ulaganjima u rudarski sektor i prirodne resurse Grenlanda.

Foto: Evgeniy Maloletka, File / Tanjug/AP

+7

Galerija

Protest protiv Trampove politike prema Grenlandu u Nuku 17. januara

• Prema Rojtersu, sporazum onemogućava investitorima iz država koje nisu članice ili partneri NATO ili članice Evropske unije da imaju kontrolu ili značajan uticaj nad osetljivim sektorima Grenlanda.
• Neimenovani zvaničnik Stejt departmenta rekao je “Tajmu” da sporazum uspostavlja “trajne” garancije da “samo SAD i njihovi saveznici mogu da ulažu u osetljive sektore Grenlanda, čime se ukida dosadašnja situacija u kojoj su protivnici ulagali u osetljive sektore na Grenlandu bez provere investicija”.
• Grenland će proveravati investicije kako bi sproveo ova pravila.

- Stari sporazum iz 1951. bio je vezan za NATO ugovor i stoga je postojala mogućnost da ili NATO nestane, ili Grenland ili Danska odu, čime bi se sporazum okončao – rekao je “Tajmu” Ole Vever, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kopenhagen.

Tramp je nedavno u postu rekao da “SAD neće imati nikakve troškove” za obnovu baza i širenje američkog prisustva na Grenlandu.

U sporazumu se nigde ne navodi način na koji bi tri strane delile troškove. Pentagon nije odgovorio na zahtev “Politika” za komentar.

Foto: Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP / Tanjug/AP

+7

Galerija

Tramp na ceremoniji potpisivanja sporazuma o Grenlandu u Njujorku 22. septembra

Danska se početkom 2026. suočila sa pretnjom da ostane bez svoje teritorije. Iako je poverenje Evropljana u SAD kao saveznika dugoročno narušeno, neposredna opasnost po dansku teritoriju sada je otklonjena, navodi se u tekstu sporazuma.

Umesto toga, sporazum izričito potvrđuje danski suverenitet i pravo Grenlanda na samoopredeljenje - uključujući i mogućnost da izabere nezavisnost od Danske. Takođe, sporazum izričito prepoznaje potrebu za zaštitom “netaknute” prirode te teritorije, kao i kulturnih, socijalnih i ekonomskih prava stanovnika Grenlanda.

- Čitajući ga, čovek se pita zašto je bilo toliko buke oko tako malo toga, kada je sve ovo moglo da bude urađeno od početka… Takođe mislim da je Danska ovo dobro odigrala - čisto i diplomatski. Neki bi to mogli nazvati evropskim pristupom – rekao je “Politiku” Gregoar Rosiz Četam kuće.

Foto: Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP / Tanjug/AP

+7

Galerija

Nuk, Grenland

Danijel Frid iz Atlantskog saveta, bivši ambasador SAD u Poljskoj, rekao je da sporazum daje Americi nešto što može da predstavi kao pobedu i da je “omogućio SAD da odustanu od svojih štetnih i besmislenih pretnji agresijom”.

Parlamenti Grenlanda i Danske moraju da odobre sporazum pre nego što stupi na snagu, navodi Rojters. Pakt nema rok važenja i može da bude izmenjen samo uz obostranu saglasnost.

BONUS VIDEO

Grenland, regruti (Foto: THOMAS TRAASDAHL / EPA;)

Donald Tramp, Mete Frederiksen i Jens Frederik Nilsen na ceremoniji potpisivanja sporazuma o Grenlandu u UN u Njujorku 22. septembra (Foto: Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP / Tanjug/AP)

Američke baze na Grenlandu, mapa (Foto: by Origami / Ringier Origami)

Američka vojska, vežba Kold respons, Norveška 17. marta (Foto: Sebastian Goll / Alamy / Profimedia / Profimedia)

Protest protiv Trampove politike prema Grenlandu u Nuku 17. januara (Foto: Evgeniy Maloletka, File / Tanjug/AP)

Tramp na ceremoniji potpisivanja sporazuma o Grenlandu u Njujorku 22. septembra (Foto: Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP / Tanjug/AP)

Nuk, Grenland (Foto: Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP / Tanjug/AP)