Читај ми!

субота, 26.09.2026,  15:05 -> 15:21

Извор: РТС

Аутор: Весна Кнежевић, дописница РТС-а из Беча

Бекл је рођен у Клагенфурту 1894, Јозефсон 1920. у пруском Кенинсбергу. Никада се нису срели. Све их је раздвајало.

Дубоко религиозни католик Бекл је ушао у нацистичку партију, али остао добровољни аутсајдер. Јевреј Јозефсон је побегао за Швајцарску, али су нацисти убили све остале чланове породице.

Те две биографије укрштају се на овој изложби преко формалних карактеристика, верности фигури у доба апстракције.

„Многи сликари су се после катастрофе Првог светског рата дистанцирали од експресионизма и постали реалисти. У реализму су видели структуру и ред после хаоса. Бекл је остао експресиониста. После Првог рата није прихватио реализам, после Другог није отишао у апстракцију”, објашњава Ханс-Петер Виплингер, директор Леополдовог музеја.

„Са површине Јозефсонових бронзаних фигура се прецизно ишчитава радни процес. Види се како напредује, набацује нови материјал у гипсане моделе, лепи га као кашу да добије екстра-волумен. Препознају се отисци руку и секире. Површине су грубе, јер му циљ није била глаткост коже, већ снага људске фигуре у простору”, наводи кустос и аутор каталога Урлих Мајнхерц.

Бекл и Јозефсон су се срели у сектору експресивног, и то кад је већ био напуштен. Мислило се, ако се ствари виде без дисторзије, више нико неће ићи у рат.

Било је то дирљиво сујеверје генерација између два рата, што су овај сликар и вајар знали. Или можда два вајара?

„Бекл слика скулптурално, акумулира материјал, наноси боју директно из тубе, слаже слојеве од три сантиметра да добије пластичну форму. Радни процес је интензиван и дивљи код обојице. То им је заједничко, тродимензионална фигура са кожом као вулканским пејзажем. Њихове душе се разумеју”, истиче Виплингер.
Ако свака изложба има политичку димензију, овде је то помирење у ниском кључу. Бекл није био нациста, али је с њима ушао у низ компромиса да би га оставили на миру. Јеврејски син Јозефсон је тешко платио године рата.

Сада су овде један поред другог, сведоци хуманистичког милосрђа и одлучности једног друштва да иде даље.