Povodom još jednog pokušaja atentata (ili još jedne farse u tom smislu) na predsednika Trampa, svi najveći predsednici država oglasili su se sa osudom – i Vučić (navodim ga prvog jer i on jeste najveći), i Si, i Putin i mnogi drugi principijelno su osudili napad na predsednika jedne, bilo koje, države.

Ali ko je, zapravo prvi udario na predsednike i vladare država u najnovije vreme, ko je dao takvom činu legitimitet, ko je izdao „dozvolu za ubistvo predsednika“? Pa upravo Tramp, otmicom Madura (kojom prilikom je i Maduro mogao biti ubijen) i ubistvom vrhuške Irana.

Za svaku pohvalu je to što sam Tramp nije izrazio osudu takvog čina u principu, to jest, nije bilo licemeran kao svi drugi predsednici. Za svaku pohvalu, osim ako je ipak reč o predstavi najvećeg šoumena među predsednicima (mada su se i Hitler i Musolini istakli u tom smislu). Ako nije bila predstava, Tramp se pokazao kao pravi judeohrišćanin. (Naravno, svi mi hrišćani zapravo smo judeohrišćani, jer čim priznajemo deset božijih zapovesti koje je Mojsiju dao Jehova, automatski priznajemo i samog tog Jehovu za svog boga.)

Judaizam jasno kaže: oko za oko, zub za zub. Hrišćanstvo isto tako jasno kaže: ne sudi da ti ne bude suđeno, ili: šta seješ, to ćeš i požnjeti. Srbi su, uostalom, otišli još dalje, pa su jasno rekli, ustima vožda Karađorđa: svaki svoga ubijte subašu (kraće: svaki svoga). Ali izgleda da su Amerikanci veći Srbi u tome od Srba, pošto su svi ovi atentatori na Trumpa, Regana, Kenedija i druge američke predsednike bili pravi Amerikanci.

Ovako, ostaje nam da vidimo kako će se Tramp ponašati kad i ako bude nesumnjivo pravi pokušaj atentata na njega. I kako će se ponašati njegovo lično obezbeđenje. Jer, obezbeđenje Di Vensa je ovoga grubo zgrabilo za vrat i izvelo napolje, a obezbeđenje Trampa i sam Tramp – sve polako, sve lagano, kao da su znali da nema prave opasnosti.

Andrija Lavrek

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.