Na početku jedno pitanje, jeste li nekada videli našeg Predsednika u nekom od pozorišta, u nekoj bioskopskoj dvorani, na koncertu umetničke muzike ili filharmonije. Niste, nisam ni ja. Pozivanje na zauzetost nije opravdanje, jer On je česti posetilac nekih drugih skupova, koji više nemaju veze sa sportom i sportskim viteštvom.

Na tim arenama vlada najčešće primitivizam posebne vrste. Tu je uvedeno i registrovano novo zanimanje navijač i vođa navijača. To su posebne privilegije koje nemaju veze sa pravim navijanjem za svoje sportske klubove.

Već se iz tih redova regrutuju mladi ljudi za određene kriminalne delatnosti. Naravno, ne svi, ne treba generalizovati, ali novinari, ne samo „žute štampe“, u svojim izveštajima u rubrici hronika nazivaju one izvršioce krivičnih dela „navijač“, i „vođa navijača“, koje režim koristi i za svoje prljave poslove. Znamo koje su to lukrativne delatnosti, da se ne ponavljamo.

A da je naš Predsednik više obilazio institucije sa početka ovog teksta, radio bi više na sebi i na svom kulturnom ophođenju prema novinarima i uopšte prema svom narodu. Ali, „nikad nije kasno“, nadamo se da će u nekoj kaznenoj ustanovi više da obrate pažnju na taj segment u resocijalizaciji i prevaspitanju osuđenika.

Jer, nažalost, još uvek aktuelni Predsednik, uzurpirao je i napravio divlju deponiju Ćacilend – siti skoro godinu dana, i to na nekad najlepšem mestu u gradu.

Pa građani iz naselja Braće Jerković, sa Voždovca, Dušanovca, Vračara, nekoliko desetina hiljada da bi stigla do centra mora zaobilaznim putem da ide, i da se snalazi, da se maltretira… Ne daj bože da neki stranac koji slabije poznaje grad slučajno nabasa u taj Zabranjeni grad AV.

Sinoć sam video da se smene straže vrše iz Ulice kralja Milana, nekada Ulica srpskih vladara.

Kakav naziv za ovog najgoreg u istoriji silnih vladara u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.