Lazar Jovanov, glumac, reditelj i menadžer u kulturi, biće na čelu Ustanove kulture Pozorište KPGT, pošto je Ljubiša Ristić razrešen dužnosti v. d. direktora te institucije i postavljen na čelo Ateljea 212.

Ovu odluku odbornici Skupštine grada doneli su po skraćenom postupku krajem prošle sedmice.

Lazar Jovanov angažovan je u Pozorištu KPGT, a autor je i monografije posvećene ovoj ustanovi kulture, u kojoj analizira model integrativne kulturne politike razvijen posredstvom KPGT-a. Godinama je u fokusu njegovog rada tema ejdžizma i diskriminacije starijih osoba. Među njegovim najpoznatijim projektima na tu temu su Age Against the Machine, predstava Ne zaboravi me i dokumentarni film Seniors Take Over.

Glavne filmske uloge ostvario je u filmovima Usta puna zemlje, Buba u uhu i The Sunset Time, dok sporednu ulogu igra u filmu i seriji Liberta – rađanje grada. Igrao je i u predstavama Pozorišta na Terazijama, Madlenianuma, Narodnog pozorišta u Subotici, Mostarskog teatra mladih, Pozorišta „Bora Stanković“ iz Vranja i Srpskog narodnog pozorišta.

Bio je rukovodilac umetničkog tima Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, programski savetnik na projektu Čačak 2023 – Nacionalna prestonica kulture, a danas je programski savetnik u projektu Prestonica kulture Srbije – Zrenjanin 2025. U sebi objedinjuje različite profesionalne uloge, ali je, kako je rekao u jednom intervjuu, gluma „bila i ostala temelj – primarni umetnički jezik“.

Lazar Jovanov rođen je 29. avgusta 1984. godine u Novom Sadu. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u klasi profesora Bore Draškovića, a paralelno je završio i osnovne studije menadžmenta u medijima na Fakultetu za menadžment (FAM) u Novom Sadu.

Sa suprugom Brankom Bajić Jovanov osnovao je Udruženje Artičoka, koje se od osnivanja bavi ljudskim i građanskim pravima starijih osoba, izazovima starenja i različitim aspektima ejdžizma. Govoreći o predstavi Ne zaboravi me, u čijem je fokusu problem demencije, istakao je da ovaj komad nastoji da publici približi teško stanje gubitka identiteta i sopstva kroz umetnost, kao i da podstakne širu društvenu raspravu – ne samo u medijima već i među nadležnima koji bi mogli sistemski da doprinesu rešavanju ovog problema i pomognu i obolelima i njihovim negovateljima.

U jednom od intervjua Jovanov je kritikovao političko uhlebljavanje u institucijama kulture, zalažući se za transparentnost i uvođenje audicija. Problem kadrovske politike, prema njegovim rečima, hroničan je.

„Nema ozbiljne političke volje za departizaciju i transparentno zapošljavanje. Još više zabrinjava to što ni u jednoj političkoj kampanji nisam video da neko nedvosmisleno i transparentno, kao deo svog političkog programa, ističe departizaciju kao prioritet“, rekao je Jovanov.

Dodao je da su nepotizam i hipokrizija duboko ukorenjeni u našem društvu.

„Primećujem da mnogi koji javno zagovaraju promene na raznim nivoima, s čim sam saglasan, često ne prepoznaju odgovornost u sopstvenom delovanju. Kada želimo promenu, ona mora krenuti od nas samih“, zaključio je Lazar Jovanov.