Прва српска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. године у Одеси. Бројала је близу 19.000 бораца, који су упућени на фронт у Добруџи, где се уз руске и румунске трупе борили против удружених немачких, бугарских и турских јединица од августа до октобра месеца. У тим борбама погинула је и рањена готово половина њих.

У Белој пирамиди, спомен-костурници која се налази у Меџидији, почивају кости око три хиљаде погинулих официра и војника.

"Обележавање сто година постојања Беле пирамиде мора бити достојно жртве и јунаштва свих оних који су положили своје животе за идеале и за пријатељство између наших народа. Нека успомена на њих остане вечна и нека настави да надахњује будуће генерације", поручила је Емилија Урсеин, председница Лиге румунског-српског пријатељства.

Мало је места ван граница Србије која чувају тако дубоку рану и сведочанство о масовној погибији наших војника као што је то Добруџа, а таква жртва обавезује на вечно пријатељство два народа.

"Током векова, од свих суседа Румуније, једини са којима наша земља није имала никакав оружани сукоб били су Срби. Румуни имају три пријатеља, каже народна мудрост – Дунав, Црно море и Србе", истакао је Константин Скурту, директор Војног музеја у Констанци.

У име палих хероја те везе желе да учврсте представници удружења румунско-српског пријатељства и потомака српских ратника, који су надахнуто говорили о подвизима српске дивизије.

"Желео бих у име Владе земље коју представљам на овој свечаности да одам нашу почасну захвалност и дивљење српским херојима који су својом крвљу и телима заувек учврстили нераскидиве везе између наших пријатељских, савезничких и сродних земаља", нагласио је Миленко Лукин, председник удружења Бели багрем из Темишвара.

Краљ Александар Први Карађорђевић и његов таст, румунски краљ Фердинанд, открили су спомен-костурницу у Меџидији 7. септембра 1926. године. На Белој пирамиди, саграђеној од белог мермера донесеног из Србије, уклесан је натпис: "Српским јунацима палим у Добруџи за ослобођење и уједињење".